Чардак ни на небу ни на земљи

Приликом припремања за обраду народне приче „Чардак ни на небу ни на земљи“, поставио сам себи једно сасвим логичко питање. Какав је то чардак који није ни на небу ни на земљи? Знао сам да је у питању један од мотива који, сасвим сигурно, има неко своје одређено значење. Читајући бајку опет и изнова и по ко зна који пут схватио сам да сам је научио скоро напамет, али значење чардака ми ни даље није било сасвим јасно.

Сада кам сам у потпуности био сигуран да значење ове бајке не разумијем, а у свему што прочитам тражим неки дубљи и логичнији смисао него онај што је појавни, одлучио сам да мало дубље и студиозније проучим ову бајку.

Читао сам дио по дио, тражио смисао сваког мотива, проучавао га, читао све што ми је било доступно и на крају дошао до сљедећих сазнања.

1.    Све бајке можемо подијелити у неколико група. Најуопштенија подјела јесте на праве или чаробне бајке, умјетничке бајке чији је сиже идентичан чаробним бајкама и умјетничке бајке које се у многоме разликују од чаробних бајки. Проучавана бајка „Чардак ни на небу ни на земљи“ припада чаробним бајкама чији мотиви говоре о времену њеног каснијег, историјски посматрано, нама ближег постанка. 

2.    Мотиви који су прожети структуром бајке и чине њено „тијело“ су многобројни и могу се сврстати у неколико категорија: а) мотиви који су одраз времена у коме је народни ствараоц живио; б) мотиви који су настали на темељу митолошких предања и вјеровања и ц) мотиви који су плод приповједачеве маште, а с циљем да се усагласи с одређеним историјским промјенама свога окружења.

3.    За неке мотиве нисам пронашао адекватно објашњење којим би у потпуности био задовољан. Та питања за мене остају још увијек неразјашњења и непотпуна.

Мотиви у бајци „Чардак ни на небу ни на земљи“

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.

МОТИВ: Цар своју кћерку чува у кавезу

Цар своју кћи чува у кавезу, али није то само тренутно стање. Он кћи у кавезу држи већ годинама, јер у бајци се помиње да кћи пита оца у моменту када је одрасла. Иако не директно, овдје је присутан очев страх који га није напуштао годинама. Тај страх у бајци на самом њеном почетку је неодређен и нигдје се не помиње чега се то цар плашио. Рекли бисмо да је то логично, јер сваки родитељ се плаши за своје дијете. Али, зар овдје страх није претјеран? Не говори ли овај мотив о нечему сасвим другом? Овај мотив има своје коријене у историјској стварности. У историији има примјера да су владари затварали своју дјецу и одвајали их од људи. Негдје владари, попут богова,  нису смјели да излазе на сунце, нити да дотичу земљу, јер то би по народ могло да буде погубно. Овај мотив налазимо у многим бајкама и код већине народа. Какво значење овај мотив има у овој бајци? Да ли је он само ту као нешто што треба да изазове невољу како би бајка наставила свој ток у заплету. Обично јунаци у бајкама имају неку забрану коју на овај или онај начин прекрше. Кршење забране доводи до невоље која нас уводи у заплет. Међутим овдје није дјевојка прекршила забрану. Она је изашла у двориште с браћом и то по одобрењу њиховог оца. Па ко је онда прекршио ту свету забрану заточеништва због које је наступила невоља? Очигледно је: Цар није поступио према законима средине, тадашњим обичајима и зато га је снашла несрећа.

Без те невоље не би било ни бајке. Иако упечатљив мотив он нам ни изблиза не даје повода настанка ове бајке. Размишљајући о осталим мотивима, постепено ћемо разоткривати скривени свијет дјечијег размишљања наших предака. Заточење дјевојака обично у бајкама има значење припреме за брак. Пуштање дјевојке из заточеништва може да означава да је дјевојка већ спремна да уђе у брачну везу. Змајеви су управо такве дјевојке отимали и присвајали их за себе.

Мотив: Невоља

Да би бајка могла да доживи свој заплет потребна јој је било каква невоља. Ту невољу ништа не може да спријечи. Дјевојку су годинама чували заточену у кавезу, али ипак је отац попустио њеним молбама. Истог тренутка када је правило прекршено наступила је невоља уношењем новог мотива у бајку.

Мотив: Змај

Главни отмичар већине дјевојака у бајкама је змај. О њему ми директно ништа не можемо да сазнамо без оног средишњег дијела бајке у коме се главни јунак бори са змајем. Али у овој бајци и нема праве борбе и ми скоро ништа не можемо да сазнамо о карактеру змаја из ове бајке. Обично у борбама између јунака и змаја ми сазнајемо о каквом змају је ријеч, колико глава има, како се бори. Често се змај и јунак надмудрују у борби. Вјероватно је ријеч о планинском змају. Колико има глава ни то не знамо. Чудно је то да змај није убијен тако да му главни јунак одсијече главе, јер у бајкама једино на такав начин змај може умијети. Некада чак ни то није довољно, па му се главе спаљују или закопавају у земљу на чије мјесто се поставља неки тежак камен. У овој бајци змај је убијен трећим ударцем у живот. А живот свакако не представља срце како то обично неки тумаче приликом интерпретације. Живот означава појам који је везан за зрење и брак, а змај је само једна од препрека коју главни јунак треба да савлада како би доказао да је зрео за прелазак из свијета младости и био примљен у свијет одраслих. Чини ми се да је овдје ријеч о иницијацији.

Шта још можемо сазнати о овом змају. У бајкама никада не сазнајемо како змај изгледа, на који начин бљује ватру, да ли има канџе на ногама. Ми такву слику о змају имамо из неких других прича, али никако из бајке. У овој бајци сазнајемо да је он у једном маху долетио изненада с неба, шчепао дјевојку између браће и однио је на небо. Змај, дакле лети, он је брз и дјевојку је однио у облаке, али колико он има крила и каква су му крила, да ли је дјевојку шчепао рукама или канџама на ногама то нисмо сазнали. О змају сазнајемо и то да живи у свом двору негдје између неба и земље. Дакле није ријеч о воденом змају, а пошто није приказана нека силовита борба гдје је змај савладан релативно лако не би требало да буде ријечи ни о огњеном змају. Највјероватније је ријеч о горском (планинском) змају.